Sanseverija

Sanseverija je biljka koja potiče iz stepskih područja Afrike, Madagaskara i južne Azije. Iz ovih krajeva doneta je u Evropu tek u 18. veku, gde je dobila i ime. Naime, švedski botaničar Carl Peter Thunberg nadenuo joj je 1794. godine današnji naziv u čast italijanskog plemića Raimonda di Sangro-e, princa od Sanseviera.

Zbog karakterističnih listova sanseverija se popularno naziva indijansko pero. Mada je poznata i kao sablja, sabljarka, đavoljev jezik i svekrvin jezik.

Iako rod obuhvata više od 70 vrsta, u zatvorenim prostorijama se gaji samo njih desetak. Koje su najpoznatije otkriva vam cvećara Zemun, Jelena.

Sanseverija kao najlepše saksijsko cveće

Sansevieria zeylanica je najpozantija kod nas. Dolazi sa Cejlona i možete je prepoznati po sabljastim listovima koji su prošarani sivim prugama.

Sansevieria cylindrical, takođe, se rado gaji na našim prostorima. Ova vrsta vodi poreklo iz južne Afrike. Karakterišu je cilindrični listovi zelene boje sa poprečnim tamnozelenim prugama. Obično se razvijaju 3 do 4 u rozeti, a mogu da narastu i do jednog metra.

Sansevieria hahnii je niža sorta. Dostiže visinu oko 25 centimetara. Za razliku od drugih vrsta ima kratke, široke, tamnozelene listove elipsastog oblika koji formiraju široku rozetu.

Svojom lepotom posebno se izdvaja Japanska sanseverija. Vrhovi njenih listova dolaze u različitim bojama, te privlače pažnju gde god se nalazi.

Da li je ova biljka zahtevna za gajenje?

Baš kao filodendron i sanseverija spada u cveće koje je lako za održavanje. Zapravo, ona je idealna za ljude koji nemaju dovoljno vremena da se posvete gajenju biljaka. Te ne čudi što se često sreće u kancelarijama.

S obzirom na to da je veoma otporna, odlično uspeva i na senovitim mestima. Razlika je primetna samo u boji listova, tj. šare na njima biće manje izražene. Za razliku od drugog sobnog cveća možete je držati pored radijatora, peći i drugih grejnih tela, jer sanseverija voli topao i suv vazduh. Jedino je važno da je ne premeštate sa jednog mesta na drugo, jer je osetljiva na promene.

Verovali ili ne, sanseverija se zaliva jednom mesečno zimi, a leti jednom u 10 dana. Pri tome vodite računa da voda ne dođe u središte biljke, jer može da dovede do truljenja. Za zalivanje koristite mlaku, odstajalu vodu, nikako direktno sa česme. Višak iz tanjirića ispod saksije obavezno treba prosuti, jer ovo cveće ne voli preteranu vlagu.

Prihranjivanje se vrši jednom mesečno đubrivom za zelene biljke.

Optimalna temperatura za čuvanje u toplim mesecima iznosi od 18 do 25 stepeni Celzijusovih. Dok je zimi priporučljivo da bude između 14 i 16 stepeni Celzijusovih. Nikako je nemojte držati u hladnoj prostoriji u kojoj je temperatura niža od 10 stepeni, jer postoji opasnost da zauvek uništite svoje indijansko pero.

Kada je vreme za presađivanje?

Sanseverija se presađuje u proleće i samo u slučaju kada joj je saksija postala mala. To ćete najbolje uočiti ako je koren počeo da se ogoljava. Da biste sprečili njegovo isušivanje i propadanje, presadite biljku u saksiju koja je broj veća od prethodne.

Upravo je presađivanje pravi trenutak i za razmnožavanje, jer se ono vrši deljenjem korena. Na dno nove saksije stavite, najpre, drenažni sloj. Zatim koren, koji ćete prekriti slojem zemlje i zalijte biljku. Saksiju stavite na svetlo i toplo mesto.

Sanseverija je izuzetni prečišćivač vazduha. Ona u toku noći proizvodi kiseonik i na taj način filtrira formaldehid, trihloroetilen, ksilen, toluen i benzin, obezbeđujući miran san.

Ukoliko želite da se sanseverija nađe i u vašoj spavaćoj sobi posetite cvećaru Jelena ili obavite online kupovinu putem našeg sajta, a mi vam garantujemo da će se dostava cveća na kućnu adresu obaviti u najkraćem roku.