Šeflera je biljka iz porodice bršljenovki, Araliaceae. Potiče iz Australije i Novog Zelanda gde raste kao zimzeleni grm i do 9 m visine. Može biti u drvoredima ili, čak, povezana sa drugim biljkama.
U drugim krajevima sveta gaji se u zatvorenim uslovima, a zbog svoje raskošne forme ima izuzetan dekorativni karakter, pa opravdano nosi epitet najlepše saksijsko cveće.
Ime je dobila u čast danskog botaničara Jakoba Kristiana Šeflera. Mada je u Engleskoj nazivaju “kišobran drvo”, a kod nas “medveđa šapa”, što asocira na izgled njenih listova. U Australiji je poznata kao “biljka hobotnica”, jer ima cvetove koji su slični pipcima hobotnice. Na žalost, oni se javljaju samo u prirodnom staništu, dok šeflera ne cveta u sobnim uslovima.
Šeflera je jedna od najpopularnih biljaka u Srbiji
Pored ljubičice, šeflera je najrasprostranjenije saksijsko cveće za vaš dom. Postoji preko 200 varijateta, a kod nas se obično gaje patuljasti oblici koji dostižu visinu do 1,5 m i širinu oko 60 cm.
Listovi su karakterističkog oblika, sjajne zelene boje, više ili manje prošarani krem ili žutom bojom. Dok je mlada, bijka ima veoma neugledan izgled sa sporadičnim listovima koji nisu u srazmeri sa peteljkama. Kada poraste preko 60 cm formiraju se listovi sa 6 do 8 režnjeva na dugim lisnim drškama koje se graciozno spuštaju dajući prelepi izgled čitavoj biljci.
Šeflera raste tokom čitave godine
S obzirom da ne traži puno nege, a raste brzo, šeflera spada u idealne biljke za vaš prostor. Svojom lepotom oplemenjuje svaki enterijer.
Odlično uspeva na umerenoj temperaturi od 13 do 18 stepeni Celzijusovih. Takođe, prija joj svetlo, ali ne direktni sunčevi zraci, jer mogu da izazovu opekotine na nežnom lišću. Preporučljivo je da šeflera leto “provodi” u bašti, u hladovini, dok je možete izlagati suncu u jutarnjim satima.
Ova biljka nema velikih zateva ni kada je zalivanje u pitanju. Kod nje, čak, važi pravilo: bolje suva nego natopljena zemlja. To znači da u vrelim letnjim mesecima šefleru treba da zalivate dva, tri puta nedeljno, a zimi jednom nedeljno. Zemlja između dva zalivanja mora da bude potpuno suva i u podmetaču ne sme ostajati voda. Previše natopljeno zemljište dovodi do opadanja listova i oštećenja biljke.
Takođe, neophodno je orošavanje minimum jednom nedeljno. Dok se prihranjivanje obavlja na svake dve do tri nedelje u toku proleća i leta. Imajte u vidu da šeflera ne voli agresivnu prihranu, već koristite isključivo tekuće đubrivo za lisnate biljke.
Baš kao i kroton, tako i šefleru trebate presađivati čim saksija postane mala. Pri tome koristite mešavinu treseta i šljunka kako bi se postigla dobra drenaža koja je uslov za rast biljke.
A, ukoliko, želite zanimljiv oblik, slobodno je možete orezati. Upravo zbog ove mogućnosti šeflera je idealni materijal za bonsai minijaturno drvo.
Razmnožava se pelcerom koji se ožiljava u vodi.
Šeflera je prirodni prečišćivač vazduha
Većina ljubitelja cveća zna da je fikus bendžamin najveći prečišćivač vazduha. Na ovoj listi, značajno mesto zauzima i šeflera. Ona ima sposobnost da upija i filtrira sve nečistoće iz vazduha – ugljen-dioksid, toksine, viruse, gljivica.
Najčešće ih srećemo u dnevnoj sobi, ili, pak, u spavaćoj, jer čineći vazduh čistijim, ove biljke protiv nesanice pružaju miran san.
Takođe, šeflera upija negativna zračenja elektronskih aparata i stvara idealne uslove za rad, pa spada u česte biljke za radni prostor.
Zaljubljenici u feng šui cveće ističu da šeflera ima sposobnost da prepozna naše emocije. Reaguje u skladu sa njima. Odnosno, ako smo srećni i pozitivni, biljka lepo napreduje, i obrnuto – ukoliko smo pod stresom, sa lošim mislima ona će “utihnuti”.
Cvećara Zemun, Jelena u svojoj ponudi ima i šefleru. Posetite nas, a ako nemate vremena da dođete lično, tu je online kupovina cveća.
