Visibabe - cvećara Jelena

Visibabe

Visibabe su višegodišnje biljke, koje pripadaju familiji sunovrata, Amaryllidaceae. Latinski naziv Galanthus potiče od grčkih reči “gala” što znači mleko i “anthos” – cvet. Upravo bukvalni prevod “mlečno cveće” ukazuje na njenu boju. Prvi put se pominju 1597. godine u knjizi Džona Džerarda pod opisom “lukovičaste ljubičice”.

Visibabe rastu na području čitave Evrope. Počev od Pirineja, preko Kavkaza, do Male Azije – livade, listopadne i zimzelene šume, pa i predeli kraj reka i potoka krasi cveće neobične lepote. Verovali ili ne, mogu se sresti i na Alpima, na nadmorskoj visini od 2.200 metara.

Kako se gaje visibabe otkriva vam cvećara Zemun, Jelena.

Kako su ove biljke dobile ime?

Prema verovanju, visibabe su Evi bile poklon od anđela. One su trebale da označe početak proleća i ovozemaljskog raja, kao utehe za proterivanje iz Raja. I danas visibabe predstavljaju simbol nade i upornosti.

U našoj zemlji uveo ih je u katalogizaciju Josif Pančić u 19. veku. Vrlo brzo ovo, prema mišljenju mnogih najlepše cveće, se našlo u knjizi “Zaštićene vrste flore i faune Srbije”, te je Zakonom o zaštiti prirode regulisano njegovo eksploatisanje.

Naziv visibabe je mnogo pre Pančićeve upotrebe bio odomaćen u narodu. Smatra se da je nastao zbog specifične, povijene stabljike, koja podseća na pogrbljenu baku. Mada su poznate i pod nazivom “sretenjski zvončići”. Dok ih Španci nazivaju la campanilla de nieve, odnosno “snežni zvončići”.

Visibabe prve cvetaju u novoj godini

Iako su visibabe poznate kao vesnici proleća, one su, zapravo, zimsko cveće, što znači da cvetaju dok pada sneg, tj. od januara do marta.

Karakteriše ih nizak rast, najčešće od 10 do 15 cm i duguljasti, zeleni listovi. Tanka cvetna drška se pri vrhu povija na dole, prelazeći u cvet zvonastog oblika. Cvet je bele boje i sastoji se od 6 latica raspoređenih u dva kruga – 3 veće, spoljne i 3 unutrašnje, koje su kraće i belo-zelene boje. Nakon precvetavanja, javlja se plod u vidu tamne trodelne čaure. Njegovo ulje privlači mrave, koji raznose seme visibaba i pomažu im u razmnožavanju.

Pored standardnog oblika, koji je svima poznat, rod obuhvata preko 20 različitih vrsta. Tako da postoje visibabe sa duplim laticama, velikim cvetovima, tankim laticama ili manjim i širim. Čak su dostupne i sorte sa zelenim i žutim delovima cveta. S obzirom da su veoma tražene cena njihovih lukovica može biti i preko 100 eura.

Kod nas su najrasprostranjenije Galanthus nivalis i Galanthus elwesii.

Visibabe 2 cvećara JelenaKada se sade visibabe?

Visibabe su obično samonikle. U našim krajevima ih često srećemo u baštama, kako proviruju ispod snežnog pokrivača. Nije redak slučaj da se gaje i kao saksijsko cveće za terasu.

Lukovice se sade u avgustu i septembru, na dubini oko 10 cm. Odgovara im rastresito, blago kiselo zemljište, bogato hranljivim materijama, sa malo ilovače.

Ukoliko ih sadite u saksiji najbolji period je jun, jul i avgust, kada biljka miruje. Zatim saksiju stavite na hladnom mestu, u polusenci i povremeno je zalivajte.

Visibabe ne samo da su veoma otporne, već lake za gajenje. Tako da se preporučuju baštovanima početnicama. Ipak, vodite računa da ih ne zasadite previše blizu, jer neće procvetati. Zato, stručnjaci savetuju da je najbolje da razmak između lukovica bude 10 cm.

Zima uveliko traje, te je pravi trtenutak da posetite cvećaru Jelena kako biste svoj dom ukrasili vesnicima proleća. Ako, pak, niste u mogućnosti lično da dođete, budite bez brige, jer klijentima nudimo posebne pogodnosti, kao što su online kupovina cveća i dostava cveća na kućnu adresu.

4 Shares

Ознаке: , , , , , , ,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *