Margareta ili grmolika hrizantema, kako je još nazivaju, mnogima je omiljeno cveće u vazi. Mada je često srećemo i kao najlepše saksijsko cveće ili u baštama tokom toplih dana.
Ova višegodišnja biljka iz porodice glavočika (Compositae) dolazi iz umerenih delova Europe i Azije. Vremenom je preneta i na tlo Severne Amerike, Australije i Novog Zelanda. Tako da, danas, gotovo da nema zemlje u kojoj se prelepa margareta ne može naći. S obzirom da može da prezimi samo blagu zimu, nikako oštri mraz, na našem podneblju se gaji kao jednogodišnja biljka.
Margareta je prepoznatljiva po jednostavnoj lepoti
Klasična margareta ima latice bele boje. Dok brojne hibridne vrste mogu biti u čitavom spektru boja – počev od nežnih roze, preko intenzivnih narandžastih i ljubičastih, pa do nijansiranih. Središnji deo, obično, zauzima izrazito žuta glavica. Kod pojedinih vrsta je tamno mrka ili, pak, prati boju samih kruničnih listića.
Cvetovi rastu na tankoj, dugoj peteljci koji su u donjem delu prekriveni dlačicama. Na njima se nalaze tamnozeleni listovi koji obuhvataju stablo celom dužinom. Najveći listovi su u osnovi biljke i dugi su 4-15 cm, a široki oko 5 cm. Njihova veličina se smanjuje kako se približavaju cvetu. Tako da najsitniji rastu uz samu peteljku cveta.
Zavisno od vrste, margareta može da naraste u široki grm visine od 50 do 100 cm. Pa ukoliko se odlučite da je zasadite u bašti morate izdvojiti dovoljno prostora kako bi mogla da se razgrana.
Ova biljka voli sunce!
Da bi biljka otvorila nežne cvetove neophodni su direktni sunčevi zraci. Takođe, morate da vodite računa da zemlja bude vlažna i bogata hranjivim materijama. Pa se preporučuje nedeljno prihranjivanje tečnim gnojivima. A na svakih 15 dana preventivna prihrana sa primenom insekticida i fungicida.
Sa dolaskom jeseni ovo saksijsko cveće za terasu trebate uneti unutra i čuvati na temperaturi do 12 stepeni Celzijusovih. Na taj način divni cvetovi margarete krasiće i naredne godine vaš balkon. Na proleće obavezno je orežite i počnite sa povremenim iznošenjem van kako biste je pripremili za tople dane i period cvetanja.
Kako se razmnožava margareta?
Margareta se razmnožava semenom i reznicama. Seme se sadi pre proleća, na dubini oko 5 cm. Dok se reznice uzimaju sa biljke u decembru ili januaru. Nakon ožiljavanja sade se u saksije širine 12-14 cm i započinje sa prihranom tečnim đubrivima. Poželjno je da se mlada biljka čuva na temperaturi od 17 stepeni Celzijusovih.
Margareta je omiljeni deo dekoracije za venčanje mladih parova
Margareta je biljka izuzetne simbolike. Prema verovanju ona zrači optimizmom. Te otklanja stres i donosi odmor, uživanje i dug život. Čak se od semena prave posebne ogrlice koje predstavljaju ljubavne amajlije. Dovoljno je da devojka kroz nju pogleda mladića koji joj se sviđa i on će biti njen.
Posebno značenje ima i boja cvetova. Bela je simbol večne ljubavi. Žuta skirvene simpatije. A crvena poručuje: “Volim te”. Pa ne čudi što igra važnu ulogu kao dekoracija automobila za venčanje i dekoracija prostora za venčanje.
U davna vremena margareta je služila kao začin, ali i lek. Naime, zbog žute glavice u sredini cveta koje podseća na oko stari narodi su njen čaj koristili za lečenje bolesti oka.
Cvećara Zemun, Jelena u svojoj bogatoj ponudi ima i raznovrsne margarete koje su savršeni detalj za cvetne korpice. Ukoliko želite da iznenadite dragu osobu pravi izbor je dostava buketa sa divnim margaretama, koje će naš tim u najkraćem roku isporučiti na navedenu adresu.
